Proglas 3

54 K O N ‰ T A N T Í N F I L O Z O F Kako {to radosta ne svetnuva bez svetlo, i okoto siot Bo`ji svet da go vidi, za{to ne e s# ubavo i s# ne se gleda, taka nitu du{ata, nitu edna du{a bez pismo ne znae ni{to za Bo`jiot zakon, zakonot pi{an, i zakonot duhoven, zakonot, od koj Bo`jiot raj se gleda. Za{to uvoto, {to tatne`ot na gromot ne go slu{a, so strav li }e stoi pred Boga? Nosot {to mirisot na cvetot ne go prima, mo`e li ~udo Bo`je da razbere? Usta {to slatko ne ~uvstvuva, ~oveka go pravi, ko od kamen da e. Pogolema od kamenot vo ~oveka e mrtvata du{a, sekoja du{a bez pismo. Bra}a, nie toa go vidovme seto, na{iot sovet ~ujte go sega, {to site vas, site lu|e }e gi spasi od `ivotot skotski, `ivea~ka gre{na, so mislata i so gre{en razum, {tom slu{nete Slovo na jazik neznaen da ne go slu{ate samo yvonot, yvonot meden. Za{to sveti Pavle, u~itelot, ni veli, koga prv na Boga svojata molba ja ka`a: Pove}e sakam pet zbora da ka`am, so razumot svoj, pette zbora da gi ka`am, bra}ata seto toa da razberat, otkolku bezbroj nejasni zborovi da re~am. Za{to onoj ~ovek, {to ni{to ne razbira, {to ne ja ka`uva mudrosta na mudriot,

RkJQdWJsaXNoZXIy MTYxNjU3OA==