Proglas 3

P R O G L A S 55 kako mo`e vistinski zbor da ni ka`e? Kako {to gnile`ot visi nad teloto i tera s# vo nego da gnie i gnie, koga teloto nema vistinska hrana: tokmu taka sekoja du{a otpa|a od `ivotot, koga `ivee bez `ivot Bo`ji, koga nikoga{ ne slu{nala Bo`je slovo. Drugi pak, premudri u{te pritoa da re~eme lu|e, zaemno {to qubat, posakuvaj}i Bo`ji rast u{te otsega! Koj ovaa sveta pravda ne ja znae? Kako {to semeto, {to padnalo na nivata, taka sekoe ~ove~ko srce na zemjata do`d od Bo`ji slova bara za sebe, plodot Bo`ji vo niv da porasne najvisoko. Koj mo`e site mudrosti da gi ka`e, i narodot bez kniga }e go `ali, velej}i mu, ne zboruva{ so glas razbirliv? Iako site jazici toj ma` gi znae, ne ja ka`uva nivnata bezgrani~na nemo}. Zatoa pak, svojata mudrost ja dodava, mnogu mudrost so malku zborovi ka`uvaј}i, za{to bez kniga site narodi se goli, ne mo`at da se borat vo boj bez oru`je so protivnikot, ubiec na na{ite du{i, osudeni na ve~na maka za plenot. Vie, neprijatelot {to ne go sakate, narodi {to sakate da se borite so nego mnogu, otvorete gi vratite na svojot duh vnimatelno, oru`je te{ko sega primete, narodi,

RkJQdWJsaXNoZXIy MTYxNjU3OA==